Нотна свеска
Оригиналан
Ich lasse dich nicht, du segnest mich denn, BWV Anh. 159. Johann Sebastian Bach. A cappella. Sacred , Motet. Language. German. SATB.SATB.
Превод
Нећу те оставити, осим ти ме благослови, БВВ Анх 159.. Johann Sebastian Bach. А капела. Сацред, Мотет. Језик. Немачки. САТБ.САТБ.
Оригиналан
The composer of this motet is unnamed in the original score, which was copied by Johann Sebastian Bach and his pupil Philipp David Kräuter about 1712. 1713 in Weimar. Johann Sebastian Bach collected this manuscript in his "Alt-Bachisches Archiv", a collection of musical works of his predecessors. In the 19th century it was attributed to his uncle Johann Christoph Bach. Present-day musicologists lean towards Johann Sebastian's authorship instead. They definitely consider that Johann Sebastian Bach is at least the author of the 2nd part. bars 84-116. or of the complete motet. The final chorale, a chorale harmonization by Johann Sebastian Bach. BWV 421. , is probably an addition by Johann Gottfried Schicht, the editor of the first printing. Leipzig 1802. The. partial. autograph gives no indication beyond the comment " Fine ". end. that follows bar 116. For further information read the preface of this new edition. Die Motette ist ohne Nennung des Komponisten in einer Partitur überliefert, die von Johann Sebastian Bach und seinem Schüler Philipp David Kräuter 1712. 1713 in Weimar geschrieben wurde. Sie war Bestandteil des „Alt-Bachischen Archivs“. Im 19. Jahrhundert wurde die Motette auch Johann Christoph Bach zugeschrieben. Ob Johann Sebastian Bach der Komponist der Motette ist, ist nicht einwandfrei zu klären. Die neuere Bachforschung neigt eher seiner als Johann Christoph Bachs Autorschaft zu und geht davon aus, dass er mindestens als Bearbeiter oder. Teil-. Autor des Werkes anzusehen ist. Der Schlusschoral stammt zwar von Johann Sebastian Bach. BWV 421. , ist aber wohl eine Zutat des Thomaskantors Johann Gottfried Schicht, des Herausgebers des Erstducks. Leipzig 1802. In der. teil-. autographen Partitur ist er nicht vermerkt, in ihr findet sich nach dem Schlusstakt 116 der Vermerk „ Fine “. Die Alte Bach-Ausgabe lässt den Schlusschoral weg, die Neue Bach-Ausgabe teilt ihn lediglich als Anhang mit. Für weitere Details vgl. das Vorwort zu dieser Ausgabe.
Превод
Композитор ове Мотет је неименовани у оригиналну музику, коју је копирао Јохан Себастијан Бах и његов ученик Филип Дејвид Краутер о 1712. 1713 у Вајмару. Јохан Себастијан Бах прикупљени овај рукопис у свом "Алт-Бацхисцхес Арцхив", збирку музичких дела његових претходника. У 19. веку то је приписано свог ујака Јохан Кристоф Бах. Данашњи музиколошкиње приклањају се Јоханн Себастиан ауторског уместо. Они дефинитивно сматрам да Јохан Себастијан Бах је барем аутор 2. део. шипке 84-116. или комплетног Мотет. Коначна Цхорале, Цхорале хармонизација Јоханн Себастиан Бацх. БВВ 421. , Је вероватно додатак од Јоханн Готтфриед Сцхицхт, уредник првог штампања. Лајпциг 1802. The. делимичан. аутограм не даје никакве назнаке изван коментаром "Добро". крај. да следи бар 116. За више информација прочитајте предговор овог новог издања. Мотет се испоручује без именовања композитора гласи да од Јохана Себастијана Баха и његов ученик Филип Давид биља 1712. Написан је 1713. у Вајмару. Она је била део "старог Бахове архиву". У 19. Центури Мотет Јохан Кристоф Бах је приписан. Без обзира да ли Јохан Себастијан Бах је компоновао Мотет није правилно појасни. Недавна истраживања ток је склонији од његовог Јохан Кристоф Бах ауторског и претпоставља да је барем као процесора или. Делимичан. Аутор дела треба сматрати. Иако коначна корал је Јохан Себастијан Бах. БВВ 421. Али је вероватно састојак Томас Кантор Јоханн Готтфриед слоја, издавач Ерстдуцкс. Лајпциг 1802. Ин. делимичан. аутограм скор, он се не појављује, налази у њему на завршној циклусу 116 речи "Добро". Старо Бах издање изоставља коначну Цхорале, Нови Бах издање га поделити са само као прилог. За више детаља погледајте. Предговор овом издању.
