Нотна свеска
Оригиналан
Dum transisset Sabbatum. Robert Johnson. A cappella. Sacred , Motet. Language. Latin. SATBarB.
Превод
Дум трансиссет Саббатум. Роберт Џонсон. А капела. Сацред, Мотет. Језик. Latin. САТБарБ.
Оригиналан
From a manuscript in the library of Christ Church, Oxford. The soprano and alto parts are attributed in the manuscript to “Mr Johnson”. The baritone part is attributed to “Tallis alias Johnson”. In the manuscript this part is written in plainchant notation. Slurs in this edition represent ligatures in the original plainchant. The work was published by Charles Burney in his “General History of Music” in 1776 with many changes to reduce dissonances and adapt the work to 18th Century taste. In a complete performance, the plainsong intonation and entire polyphony were probably intended to be sung first. Then the plainsong verse Et valde mane. Then the polyphony from Ut venientes to the end. Then the plainsong Gloria patri. Finally the polyphonic Alleluia. In the original manuscript “Alleluia” is written out “Al-le-lui-a”. There are a number of differences in published versions of. the plainsong intonation,. ii. the Et valde mane and. iii. the Gloria patri sections. These sections are not included in the manuscript source for this edition of the Johnson five part setting. The three last notes in the intonation, usually sung “sse – e - et”, are sometimes replaced by a single long note in, for instance, published editions of Tallis’ 5 part setting of “Dum Transisset”. There are a variety of different interpretations of the Et valde mane and the Gloria patri plainsong sections. Examples are included in the CPDL edition of the Taverner setting by Rupert Preston Bell, the edition of the Tallis setting by JJ Hutchings on Sibelius Music , the edition of the same Tallis setting by Richard Abram, published in “Musical Times”, February 1979, and the performance on CD of the Johnson four and five part settings by Cappella Nova. directed by Alan Tavener.
Превод
Од рукописа у библиотеци Цхрист Цхурцх, Окфорд. Тхе сопрано и алто делови приписују у рукопису на "Господин Јохнсон". Баритон део се приписује "Таллис алиас Јохнсон". У рукопису је овај део је написан на плаинцхант запису. Ниподаставања у овом издању представљају лигатуре у оригиналном плаинцхант. Рад је објављен Цхарлес Бурнеи у својој "Историји Генерал Мусиц" у 1776. са многим променама смањити неспоразуме и прилагодите дјело до 18. века укусу. У целу перформансе, Плаинсонг интонација и цела полифонија су вероватно за циљ да се прво пева. Тада Плаинсонг стих ет валде мане. Тада полифонија од Ут вениентес до краја. Тада Плаинсонг Глориа Патри. Коначно полифоне Алилуја. У оригиналном рукопису "Алилуја" је написано од "Ал-ле-луи-". Постоји број разлика у објављеним верзијама. Плаинсонг интонација,. ii. Ет валде мане и. ИИИ. су Глориа Патри секције. Ови делови нису укључени у рукопису извор за ово издање поставку Џонсон фиве парт. Три последња ноте у интонацији, обично пева "ССЕ - е - ет", понекад замењени једним дугим напомену у, на пример, објављено издања Таллис '5 део амбијенту "Дум Трансиссет". Постоји велики број различитих тумачења Ет валде гриву и Глориа Патри Плаинсонг секција. Примери су укључени у ЦПДЛ издању Тавернер поставке Руперт Престон Белл, у издању Таллис поставку ЈЈ Хутцхингс он Сибелиус Мусиц, издање истог Таллис подешавање Ричарда Абрам, објављена у "Музичком Тимес", фебруара 1979., и перформансе на ЦД од Џонсон четири и пет подешавања делом Цаппелла Нова. у режији Алан ТАВЕНЕР.
