Инструменти
Ensembles
Genres
Композитори
Извођачи

Нотна свеска $44.95

Оригиналан

Requiem Orquesta. Xavier Benguerel. Voice Solo sheet music.

Превод

Реквијем оркестар. Ксавиер Бенгуерел. Глас соло схеет мусиц.

Оригиналан

Requiem Orquesta. a la memoria de Salvador Espriu. Composed by Xavier Benguerel. 1931-. For Orequesta sinfonica, Orquesta camara, voces y coro. Symphony Orchestra, Chamber Orchestra, Solo Voices and Choir. Vocal Music. Choir. Duration 85. 00. Published by Editorial de Musica Boileau. BO.B.3472. ISBN 84-8020-813-9. Choir. English comments. The Requiem in memory of Salvador Espriu by Xavier Benguerel was commissioned by the Torroella de Montgri International Music Festival for a double commemoration. on the one hand, to celebrate the tenth anniversary of the Festival, and on the other, in remembrance of Catalan poet Salvador Espriu in the fifth year after his death. This concert, which was held on 5 October, was a brilliant closing gala performance and it was repeated twice on 6 and 7 October at the Palau de la Musica Catalana in Barcelona. It was performed by the Orchestra and Choir of the Gran Teatro del Liceo, with soloists Enriqueta Tarres, soprano. Nelibel Martinez, mezzo soprano. Eduard Gimenez, tenor. and Carlos Chausson, baritone, with the additional collaboration of baritone Lluis Llach, conducted by Romano Gandolfi. In my opinion, this work by Benguerel is a piece that was written with passion and sincerity, with great strength and depth, and it contains some very beautiful passages. It is written in a language through which, without abandoning his current musical thoughts, Benguerel manages to communicate with the audience in a dense work that lasts for an hour and a half. It is interspersed with seven poems by Espriu on the subject of death, some sung and others recited, which gives the Requiem great contrasts from a musical and linguistic point of view -in comparison with the Latin texts normally used in a requiem mass-, but within a successful and coherent unity. The performers certainly proved their worth, but much of the hard work that went into preparing the piece can be attributed not only to the performers, the composer and the poet in tribute to whom the work was written, but also to the conductor Romano Gandolfi, who is largely responsible for the success of the three performances of this Requiem. Benguerel himself says of the work. "This Requiem is linked to my previous work, the Llibre Vermell, and it has been written without making any concessions, but with a true wish to communicate with the audience. I've got past the stage of musical experiments and I'm now working on bridging the gap between composer and audience, which I'm sure will be good for both". --Comments written by Jordi Codina in the December 1990 issue of Nexus magazine. Comentarios del Espanol. El Requiem a la memoria de Salvador Espriu de Xavier Benguerel ha sido compuesto por encargo del Festival Internacional de Musica de Torroella de Montgri para una doble conmemoracion. por una parte, el decimo aniversario del Festival. por otra, el recuerdo de la figura del poeta catalan Salvador Espriu en el quinto ano de su fallecimiento. Este concierto, celebrado el dia 5 de octubre, constituyo una sesion de gala y de clausura brillante y tuvo una doble repeticion los dias 6 y 7en el Palau de la Musica Catalana de Barcelona. Fueron sus interpretes la Orquesta y el Coro del Gran Teatro del Liceo, con los solistas vocales Enriqueta Tarres, soprano. Nelibel Martinez, mezzo. Eduard Gimenez, tenor. y Carlos Chausson, baritono, con la colaboracion del tambien baritono Lluis Llach. Todos bajo la direccion de Romano Gandolfi. A mi entender, la obra de Benguerel es una partitura escrita con pasion y sinceridad, posee una gran solidez, es profunda y contiene pasajes de una gran belleza. Esta escrita en un lenguaje con el que Benguerel, sin renunciar a su actual pensamiento musical, alcanza la comunicacion con el publico en una obra densa que dura una hora y media. La intercalacion de siete poemas de Espriu relacionados con el tema de la muerte, en una interpretacion cantada o recitada, segun los casos, otorga al Requiem grandes contrastes desde un punto de vista musical y lingŸistico Ð en contraposicion con los textos latinos propios de una misa de requiem Ð, pero dentro de una unidad conseguida y coherente. La labor de los interpretes demostro su categoria y el trabajo exhaustivo en la preparacion de la obra, que, ademas de los interpretes, el compositor y el poeta homenajeado, tuvo otro gran protagonista en la persona del director Romano Gandolfi, a quien se debe una gran parte del exito obtenido en las tres audiciones de este Requiem. El propio Benguerel ha dicho de la obra. "Este Requiem entronca con mi obra anterior, el Llibre Vermell, y ha sido escrito sin concesiones, pero con una voluntad real de comunicacion con el publico. La epoca de los experimentos musicales ya se me paso y he entrado en una nueva etapa de acercamiento entre el compositor y el publico que, estoy convencido, beneficiara a ambos". --Comentario escrito por Jordi Codina en la revista Nexus en diciembre de 1990.

Превод

Реквијем оркестар. успомени на Салвадор Есприу. Састављен од Ксавиер Бенгуерел. 1931 -. For Orequesta sinfonica, Orquesta camara, voces y coro. Symphony Orchestra, Chamber Orchestra, Solo Voices and Choir. Вокална музика. Хор. Трајање 85. 00. Издаје Уређивачког де Мусица Боилеау. BO.B.3472. ISBN 84-8020-813-9. Хор. Српски коментари. Реквијем у спомен Салвадор Есприу Ксавиер Бенгуерел је наручен од стране Торроелла де Монтгри међународни музички фестивал за двоструког комеморације. с једне стране, да се прослави десетогодишњице Фестивала, а са друге, у знак сећања на песника каталонски Салвадор Есприу у петој години после његове смрти. Овај концерт, који је одржан 5. октобра, био је бриљантан затварање гала перформансе и то је два пута поновљен 6. и 7. октобра у Палау де ла Мусица Цаталана у Барселони. Она је изведена од стране оркестра и хора Гран Театро дел Лицео, са солистима Енрикуета Таррес, сопран. Нелибел Мартинез, мецосопран. Едуард Гименез, тенор. и Карлос Шоссон, баритон, уз додатну сарадњу баритон Ллуис Ллацх, спровео Романо Гандолфи. По мом мишљењу, ово дело по Бенгуерел је комад који је писан са страшћу и искрености, са великом снагом и дубином, и садржи неке веома лепе пасусе. Она је написана на језику кроз који, без напуштања своје тренутне музичке мисли, Бенгуерел успева да комуницира са публиком у густом рад који траје сат и по. Се смењују се са седам песама Есприу на тему смрти, неки певају и рецитују други, који даје Реквијем велике контрасте из музичког и лингвистичког становишта-у поређењу са латинским текстовима нормално користе у Рекуием Масс-, али у успешном и кохерентног јединства. Извођачи сигурно доказали своју вредност, али много напорног рада уложеног у припрему комад се може приписати не само на извођача, композитора и песника у част коме рад је написан, али и да проводника Романо Гандолфи, који је у великој мери одговоран за успех три представе овог Рекуием. Бенгуерел сам каже рада. "То је повезано са Реквијем мом претходном послу, у Ллибре Вермелл, а то је написано без било какве уступке, али са правом жељом да комуницира са публиком. Имам прошлост фази музичких експеримената и ја сада радим на премошћавање јаза између композитора и публике, а сигуран сам да ће бити добро за обоје ". - Коментари писани Јорди Цодина у питању Некус магазина Децембар 1990. Шпански Коментари. Реквијем у знак сећања на Ксавијер Бенгуерел Есприу једињења је наручио од стране Међународног музичког фестивала у Торроелла де Монтгри за двоструког комеморације. Прво, десетогодишњица Фестивала. друго, сећање на фигуру песника цаталан Есприу у петој години његове смрти. Овај концерт, одржан октобра 5. дан, представљају седницу Цлосинг Гала и светао и имао двоструку понављање 6. и 7ин Палау де ла Мусица Цаталана у Барселони. Су његови преводиоци оркестар и Хор Гран Театре дел Лицеу, са Енрикета Таррес солиста, сопран. Нелибел Мартинез, средњи. Едуард Гименез, тенор. и Карлос Шоссон, баритон, у сарадњи са баритон Ллуис Ллацх такође. Све под руководством Романо Гандолфи. По мом мишљењу, рад Бенгуерел је написан резултат од страсти и искрености, има велику снагу, је дубока и садржи одломке из велике лепоте. Она је написана на језику са којим Бенгуерел без одустајања тренутну музичку мисао, остварује комуникацију са јавношћу у густом раду који траје сат и по. Уметање Есприу седам песама на тему смрти, у обављању пева или изговара, као што је случај, даје Реквијем у супротности са музичке тачке гледишта и за разлику од лингЫистицо Д сопственим латинских текстова миси Ð опело, али имам у кохерентну јединицу. Рад преводилаца показала своју класу и исцрпан рад у припреми рада, која, поред извођача, композитора и песника част, имао још један велики играч у личности директора Романо Гандолфи, који је због једне много успеха добијеног у три аудицијама ово Рекуием. Сам је рекао Бенгуерел рада. "Ово Реквијем повезује са мог претходног рада, у Ллибре Вермелл, а написан је без компромиса, али са стварном жељом да комуницира са публиком. Ера музичких експеримената већ ми се догодило и ја сам ушла у нову еру приближавања између композитора и јавности који, верујем, како би имали користи ". - Разматрање Јорди Цодина у Некус Магазине у децембру 1990.
Последњих захтева